Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

посо̀бити

сврштом 4, стр. 754

посо̀бити

пособити

Лема

пособити

Извор

том 4, стр. 754, редослед 22

  1. —

    покорити, освојити, посвојити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Не могоше ... његову земљу пособити. НП Вук. Још нека нас Турци пособе, као што и хоће, биће тјесније и вама и
    Млечићимa. Љуб.
Изворни текст (OCR)
посо̀бити, по̀собӣм сврш. покр. покорити, освојити, посвојити. — Не могоше ... његову земљу пособити. НП Вук. Још нека нас Турци пособе, као што и хоће, биће тјесније и вама и Млечићима. Љуб.