Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поспре́ма̄ње

стом 4, стр. 756

поспре́ма̄ње

поспремање

Лема

поспремање

Варијанте

по̀спрема̄ње

Извор

том 4, стр. 756, редослед 15

  1. а.

    гл. им од поспрематпи.~ стана. поспре́мати, по̀спре̄ма̄м и по̀спремати, -а̄м несврш. и уч. према поспремити. поспре́мити, по̀спре̄мӣм и по̀спремити, -ӣм сврш. а. довести у ред.

    гл. — глагол, глаголскинесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголРед. — редакција
    — Поспреми торбу, овјеси је прекорамице.
    Коз. И.
    Ја ћу поспремити стан, приставити ручак.
    Дав.
  2. б.

    дати коме или чему уредан изглед, спољашност.

    — Морала је да умије и поспреми свог дечака. Пол. 1959.
Изворни текст (OCR)
поспре́ма̄ње и по̀спрема̄ње с гл. им. од поспрематпи.~ стана. поспре́мати, по̀спре̄ма̄м и по̀спремати, -а̄м несврш. и уч. према поспремити. поспре́мити, по̀спре̄мӣм и по̀спремити, -ӣм сврш. а. довести у ред. — Поспреми торбу, овјеси је прекорамице. Коз. И. Ја ћу поспремити стан, приставити ручак. Дав. б. дати коме или чему уредан изглед, спољашност. — Морала је да умије и поспреми свог дечака. Пол. 1959.