Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

посра́мити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 756

посра́мити

посрамити

Стална адреса

Лема

посрамити

Извор

том 4, стр. 756, редослед 18

  1. а.

    (трп. прид. по̀сра̄мљен) сврш. а. укорити кога са жељом да се изазове стид, кајање; натерати кога да се стиди, осрамотити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Он је више волео да уразуми неуке него да посрами противнике.
    Прод.
    Сви љути, намргођени, чак и посрамљени.
    Кол.
  2. б.

    довести у забуну, у неприлику.

    — Грлато праскала у смех кад год би Јаблап коју довитљиву добацио или посрамио грубим псовкама окупљене сељанчице.
    Рад. Д.

Пододреднице

~ се

осетити стид, постидети се. — Можда се посрамио што у свом тору нема прасета за луrара?! Кос. Власта одједаред умуче, прогута нешто, посрами се. Ск

осетити стид, постидети се.
Изворни текст (OCR)
посра́мити, по̀сра̄мӣм (трп. прид. по̀сра̄мљен) сврш. а. укорити кога са жељом да се изазове стид, кајање; натерати кога да се стиди, осрамотити. — Он је више волео да уразуми неуке него да посрами противнике. Прод. Сви љути, намргођени, чак и посрамљени. Кол. б. довести у забуну, у неприлику. — Грлато праскала у смех кад год би Јаблап коју довитљиву добацио или посрамио грубим псовкама окупљене сељанчице. Рад. Д.