поср́кати

посркати

Лема

посркати

Извор

том 4, стр. 758, редослед 10

1.
срчући поести или испити нешто течно или жсипи. до краја.
— Кад посрчу чорбу, онда и кашике баце.
Маж. М.
Нити се умио ... ни шећерли-кахву посрко̂ ... него је кренуо право у механу.
Ћор.
2.а.
испушити: ~ наргилу.
— Колико су Змфир и паша само кафа и наргила посркали.
Срем.
2.б.
увући у себе ваздух, удахнути.
— Рашири груди и пожудно посрка свежег ваздуха.
Ољ.
3.а.
фиг. одгонетнути, прочитати што написано.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Трче шегрти и мангупи ... и у руци носе плакате ... Искачу грађани на прозоре ... lикако с висине шарена слова на глас да посрчу.
Каш.
3.б.
примити, упити у себе, побрати, стећи.
— ЕХ, и тп си ми посрко̑ велику мудрост у тим твоји школама !
Ћоп.

Изворни текст (OCR)

поср́кати, по̀ср̄че̄м сврш. 1. срчући поести или испити нешто течно или жсипи. до краја. — Кад посрчу чорбу, онда и кашике баце. Маж. М. Нити се умио ... ни шећерли-кахву посрко̂ ... него је кренуо право у механу. Ћор. 2. а. испушити: ~ наргилу. — Колико су Змфир и паша  само кафа и наргила посркали. Срем. б. увући у себе ваздух, удахнути. — Рашири груди и пожудно посрка свежег ваздуха. Ољ. 3. фиг. а. одгонетнути, прочитати што написано. — Трче шегрти и мангупи ... и у руци носе плакате ... Искачу грађани на прозоре ... lикако с висине шарена слова на глас да посрчу. Каш. б. примити, упити у себе, побрати, стећи. — ЕХ, и тп си ми посрко̑ велику мудрост у тим твоји школама ! Ћоп.