Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поср́нуо

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 758

поср́нуо

посрнуо

Лема

посрнуо

Извор

том 4, стр. 758, редослед 15

  1. 1.

    прид. од посрнути.

    прид. — придев
  2. 2.

    који није у складу с друштвеном етиком.

    с — средњи род
    — Смејаћу се ја пијан од беса у слатком наручју посрнуле части.
    Бој.
  3. 2.

    који (што) је у рушевном, оронулом стању.

    — На највишој равници устави се и сједе под стари посрнуо морски бор.
    Ћип.
  4. 3.

    морално пропао, покварен.

    — Учитељица Јела ... одавала је још на први поглед тип посрнуле жене.
    Бар.
Изворни текст (OCR)
поср́нуо, -ула, -уло 1. р. прид. од посрнути. 2. који није у складу с друштвеном етиком. — Смејаћу се ја пијан од беса у слатком наручју посрнуле части. Бој. 2. који (што) је у рушевном, оронулом стању. — На највишој равници устави се и сједе под стари посрнуо морски бор. Ћип. 3. морално пропао, покварен. — Учитељица Јела ... одавала је још на први поглед тип посрнуле жене. Бар.