поср́нути
посрнути QA: medium
Лема
посрнути
Извор
том 4, стр. 758, редослед 16
- 1.
неопрезно, неспретно коракнути, поклизнути, спотаћи се.
— Посрне л ми каткад нога, дружина се лудо смије.
Она ме ухвати за руку и повуче да сам посрнуо. 1ав.
- 2.
срушити се, пасти на земљу губећи ослонац.
— Заплео би се ... и посрнуо на нос.
- 3.
јурнути безобзирце, насрнути, појурити.
— Војска посрну к вратима као горска бујица.
- 4.а.
фиг. нахерити се, накривити се од трошности (о каквој грађевини).
— Малени прозори погрбили се и исхерили према ... страни којој је цела зграда посрнула.
- 4.б.
пасти, клонути духом, малаксати.
— Син мој је на првом већем задатку посрнуо и пао.
Чије срце овдје не посрне, то је човек коме уистину припада назив »Херој«!
- 4.в.
постати назадан у економском смислу, осиромашити.
— Посрнуо је сељак, посрнули смо и ми ... сељак не може покрити ни своје режијске трошкове.
Кад су младићу плућа оздравила, радња и виноград су посрнули.
- 4.г.
постати слаб, немоћан, оронуо, ослабити.
— Марко је за кратко вријеме посрнуо здрављем и нагло постарио.
- 4.д.
попустити, изгубити на снази, олабавити.
— И вјера нам посрну. Коч. ђ. вулг. учинити грех, згрешити.
— Посрнух на сам дан свете причести!
Дакле си посрнула?
— изненађено ће жупник и прислони ухо још ближе.
- 4.е.
пропасти, искварити се.
— Она је имала увијек ... оправдање за свакога тко је посрнуо.
Изворни текст (OCR)
поср́нути, по̀ср̄не̄м сврш. 1. неопрезно, неспретно коракнути, поклизнути, спотаћи се. — Посрне л ми каткад нога, дружина се лудо смије. Јакш. Ђ. Она ме ухвати за руку и повуче да сам посрнуо. 1ав. 2. срушити се, пасти на земљу губећи ослонац. — Заплео би се ... и посрнуо на нос. Јевт. 3. јурнути безобзирце, насрнути, појурити. — Војска посрну к вратима као горска бујица. Шен. 4. фиг. а. нахерити се, накривити се од трошности (о каквој грађевини). — Малени прозори погрбили се и исхерили према ... страни којој је цела зграда посрнула. Шапч. б. пасти, клонути духом, малаксати. — Син мој је на првом већем задатку посрнуо и пао. Сек. Чије срце овдје не посрне, то је човек коме уистину припада назив »Херој«! Јонке. в. постати назадан у економском смислу, осиромашити. — Посрнуо је сељак, посрнули смо и ми ... сељак не може покрити ни своје режијске трошкове. Обз. 1932. Кад су младићу плућа оздравила, радња и виноград су посрнули. Сек. Г. постати слаб, немоћан, оронуо, ослабити. — Марко је за кратко вријеме посрнуо здрављем и нагло постарио. Ћоп. д. попустити, изгубити на снази, олабавити. — И вјера нам посрну. Коч. ђ. вулг. учинити грех, згрешити. — Посрнух на сам дан свете причести! Пав. Дакле си посрнула? — изненађено ће жупник и прислони ухо још ближе. Перк. е. пропасти, искварити се. — Она је имала увијек ... оправдање за свакога тко је посрнуо. Бег.