по̀ста̄вка

по̀ста̄вка ж 1. а. постав.вање, изношење. — акве просте, примарне мудрости из ризнице народног епоса служе Веселиновићу за поставку и решење сукоба у припоВеткама. Глиг. б. начин како је што постављено, изнесено, распоред. — Из Вишњићевих песама израња ... заокружена поставка устанка која би се најмање могла очекивати у поезији ове врсте. Сур. в. састав, склоп. — Треба да дођу у обзир: речник, поставка реченице, најчешћи фразеолошки и стилски обрти. ЛМС 1951. 2. претпоставка, хипотеза. — Полазећи са поставке да су органи слуха и вида у свих људи једнаки, требало би закључити да ... буде једнак и утисак што га људи тим путем примају. Цар М. 3. тврдња коју говорник или писац доказује и брани. — Једна од основних поставки научног, материјалистичког погледа на свет ... учи нас ... да у основи свих политички и културних појава ... леже економско-социјални односи. Бошк. 4. основно правило, начело. — Нарочито су код Бокеља интересантне правне поставке, на основу којих умеју сваку ствар бранити. Цвиј. На тај начин пракса постепено доказује правилност теоретске поставке. Весл. 5. а. стављање на сцену, сценска обрада. — У »Причи о правди« озбиљност позоришне поставке и тумачења добила је свој најпунији израз. НК 194б. б. приказивање на изложби, у музеју и сл. уметничких или културно-историјских предмета, изабраних по одређеном плану. — У ... Чародном музеју у Приштини сутра ће, у част овога скупа археолога], бити отворена нова поставка музејских збирки. Пол. 19ђ9.