Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поста̀јати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 761

поста̀јати

постајати

Лема

постајати

Извор

том 4, стр. 761, редослед 3

  1. а.

    (имп. по̀сто̄ј) сврш а. мало, крапко време проборавити на једном месту, зауставити се.

    имп. — императив
    — Онде мало постој и проспи пред вратима повише жита.
    Јакш. Ђ.
    Пред самом кућом постаја мало, чудећи се дубокој тишини у њој.
    Шимун.
  2. б.

    провести, пробавити неко време (с ким).

    с — средњи род
    — Веселој Анђелији још прије било тешко постајати уз мужа.
    Шимун.
  3. в.

    стојећи почекати.

    — Могу ја и постајати, ионако по вас дан сједим у дућану.
    Куш.
  4. г.

    потрајати.

    — Потом мало вријеме постајало, кнез допаде ка Жабљаку граду.
    Март.
    Капија шкрину. Мало постаја, уђе унутра Мирко. Л.
Изворни текст (OCR)
поста̀јати, -сто̀јӣм (имп. по̀сто̄ј) сврш. а. мало, крапко време проборавити на једном месту, зауставити се. — Онде мало постој и проспи пред вратима повише жита. Јакш. Ђ. Пред самом кућом постаја мало, чудећи се дубокој тишини у њој. Шимун. б. провести, пробавити неко време (с ким). — Веселој Анђелији још прије било тешко постајати уз мужа. Шимун. в. стојећи почекати. — Могу ја и постајати, ионако по вас дан сједим у дућану. Куш. г. потрајати. — Потом мало вријеме постајало, кнез допаде ка Жабљаку граду. Март. Капија шкрину. Мало постаја, уђе унутра Мирко. Л.