Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

посу́дити

сврштом 4, стр. 769

посу́дити

посудити

Лема

посудити

Извор

том 4, стр. 769, редослед 24

  1. 1.

    дати коме што у зајам, позајмити.

    — Можда би ме замолио да му посудим нешто брашна на вјеру.
    Креш.
  2. 2.

    примити, позајмити од кога.

    — Памет, богме ... не иде од њега посудити.
    Шен.
    Он је све своје идеје о томе што је право, а што криво посудио од људи око себе.
    Грг.
Изворни текст (OCR)
посу́дити, по̀сӯдӣм сврш. 1. дати коме што у зајам, позајмити. — Можда би ме замолио да му посудим нешто брашна на вјеру. Креш. 2. примити, позајмити од кога. — Памет, богме ... не иде од њега посудити. Шен. фиг. Он је све своје идеје о томе што је право, а што криво посудио од људи око себе. Грг.