посу́мњати

посумњати

Лема

посумњати

Извор

том 4, стр. 770, редослед 13

а.
(у што, о чему) почети држати, сматрати што сумњивим.
— »Са чесме?« запита игуман ... »Да«, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч.
Ранк.
Били су дрски те су посумњали о старини тога натписа.
Креш.
б.
окривити кога за што, потворити.
— Нисам хтио да дам повода да он посумња у мене.
Чол.

Изворни текст (OCR)

посу́мњати, по̀сӯмња̄м сврш. а. (у што, о чему) почети држати, сматрати што сумњивим. — »Са чесме?« запита игуман ... »Да«, потврди Никола тако убедљиво, још задихан од далека трчања, да нико не би посумњао у његову реч. Ранк. Били су дрски те су посумњали о старини тога натписа. Креш. б. окривити кога за што, потворити. — Нисам хтио да дам повода да он посумња у мене. Чол.