Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

посу́стао

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 771

посу́стао

посустао

Стална адреса

Лема

посустао

Варијанте

посу̀стао

Извор

том 4, стр. 771, редослед 8

  1. 1.

    прид. од посустати.

    прид. — придев
  2. 2.

    сустао, уморан.

    — Т ред већ посусталим човеком живот се указивао као бескрајна линија, без ичег трајноr.
    Андр. И.
    слаб по интензитету.
    — Црвен посустали пламен једва осветљава собу.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
посу́стао и посу̀стао, -ала, -ало 1. р. прид. од посустати. 2. сустао, уморан. — Т ред већ посусталим човеком живот се указивао као бескрајна линија, без ичег трајноr. Андр. И. фиг. слаб по интензитету. — Црвен посустали пламен једва осветљава собу. Шапч.