посу́так
посутак
Лема
посутак
Извор
том 4, стр. 771, редослед 10
- —
оно чиме је што посуто
— На свакој бобици жућкасти отровни посутак. Божић. по̀сӯти, по̏спе̄м (импер. по̀спи; трп. прид. по̏сӯт) сврш 1. а. бацити на кога што сипко, зрнасто, ситне делове чега.
— Штета што немам ситне проје да вас мало поспем као ретка госта.
У тај час она га Изненада поспе шаком цвијећа.
б. засути одозго чим што се расипа.
— Посу их ситнозрна солика.
Ови мрави нечујно и вешто обилазили су један друrог ... котрљајући за собом ... фини и перласт песак којим је ... земуница била посVта.
2. местимично и густо прекрити.
— Најраније цвијеће јаглац и љубица посуло брежуљке и додине.
Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи.
3. распрострети се по каквој површини.
— И блиједило нас увијек посу живо.
4. испунити чим.
— ипа закрилила и посула мирлухом пространо придворје.
5. полити, облити течношћу.
— Деде, посилни, поспи ме да оперем руке.
Главу му обилато посу ситна киша.
6. пасти, ударити нагло (о киши).
— Смрачи се и из ниска чађава облака посу киша.
7. фиг. обилно обдарити, обасути кога чим.
— Нела га је посула киом своје кокетерије.
Он је дохватио њезине прсте и посуо их пољупцима, и руку, и пулс, па СВе До лаката. Е́ег.
Фразе
~ се прахом по глави, ~ се пепелом предати се великој жалости због какве несреће; покајати се јавно (од старојеврејског обреда којим се симболично исказивала ошшта жсалост).
Изворни текст (OCR)
посу́так, -тка м оно чиме је што посуто. — На свакој бобици жућкасти отровни посутак. Божић. по̀сӯти, по̏спе̄м (импер. по̀спи; трп. прид. по̏сӯт) сврш 1. а. бацити на кога што сипко, зрнасто, ситне делове чега. — Штета што немам ситне проје да вас мало поспем као ретка госта. Срем. У тај час она га Изненада поспе шаком цвијећа. Ћип. б. засути одозго чим што се расипа. — Посу их ситнозрна солика. Божић. Ови мрави нечујно и вешто обилазили су један друrог ... котрљајући за собом ... фини и перласт песак којим је ... земуница била посVта. Вас. 2. местимично и густо прекрити. — Најраније цвијеће јаглац и љубица посуло брежуљке и додине. Том. Време је било посуло по овој коси, некад тако бујној, прашину седих власи. Уск. 3. распрострети се по каквој површини. — И блиједило нас увијек посу живо. Комб. 4. испунити чим. — ипа закрилила и посула мирлухом пространо придворје. Павл. 5. полити, облити течношћу. — Деде, посилни, поспи ме да оперем руке. Јак. Главу му обилато посу ситна киша. Ђил. 6. пасти, ударити нагло (о киши). — Смрачи се и из ниска чађава облака посу киша. Вуј. 7. фиг. обилно обдарити, обасути кога чим. — Нела га је посула киом своје кокетерије. Коз. Ј. Он је дохватио њезине прсте и посуо их пољупцима, и руку, и пулс, па СВе До лаката. Е́ег.