по́сједовати и по̀сједовати

посједовати и посједовати

Лема

посједовати и посједовати

Извор

том 4, стр. 738, редослед 20

1.
држати у поседу, имати као својину.
— Племство ... посједовало је највећа богатства у држави. ОП
2.
имати као својство или особину.
— Филозоф је за Глатона само онај човек... који посједује четири капиталне врлине: праведност, умереност, храброст и опрезност.
Дуч.
Ја сам се одувијек дивио ... развијеном осјећајУ што га наш народ посједује за поимање животне стварности.
Крл.
3.
имати као своју жену.
— И можда је сав његов интерес за њу и сва његова љубав и потицала отуд што никад није имао осећања да је поседује до краја.
Дав.

Изворни текст (OCR)

по́сједовати и по̀сједовати, несврш. 1. држати у поседу, имати као својину. — Племство ... посједовало је највећа богатства у држави. ОП 1. 2. имати као својство или особину. — Филозоф је за Глатона само онај човек... који посједује четири капиталне врлине: праведност, умереност, храброст и опрезност. Дуч. Ја сам се одувијек дивио ... развијеном осјећајУ што га наш народ посједује за поимање животне стварности. Крл. 3. имати као своју жену. — И можда је сав његов интерес за њу и сва његова љубав и потицала отуд што никад није имао осећања да је поседује до краја. Дав.