Одредница

по̀сјести

сврштом 4, стр. 740

по̀сјести

посјести

Лема

посјести

Извор

том 4, стр. 740, редослед 9

  1. 1.а.

    сести.

    — Раде посједавши заложи се.
    Ћип.
  2. 1.б.

    сести једно по једно, једно за другим, наместити се, заузети места (о многима).

    — Све ханума до хануме ... Посјеле редом по миндеру. Мул. lаједном сви румени, знојни и тешко дишућИ посједасмо нагло и стадосмо се смијешИти.
    Шимун.
  3. 2.

    (кога) сместити, посадити, метнути кога да седне.

    — Прихватише сестру Цмиљанића и лијепу Сумбу Вучетића, на турске их коње посједоше.
    НП Вук
    Узе ме за руку и посједе крај себе.
    Креш.
  4. 3.

    (коња, на коња) узјахати.

    — Па посједе добра коња, оде низ поље.
    НПХ
    Кад виде мати да су и њени синови посели коње, она јурну к млађему.
    Глиш.
  5. 4.

    војн. узети у посед, заузети војском, освојити; распоредити војску по нечему.

    војн. — војнички
    — Овако су били посједнути сви врхунци око lаглаја.
    Мул.
    Наше снаге вршиле су сталне контранападе и нису дале непријатељу да поседне села испод Пљешивице.
    Дед. В.
  6. 5.

    фиг. обузети, овладати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — То је врло стара, првобитна особина народне душе ... која је сва обузета и поседнута тежњом да отме и извојује своје место у свету.
    Цвиј.

Фразе

~ бусију потајно спремити против покр. уседелица. — Свака би таква дјевојка добила неизбрисиво име усидјелица, или, како би се у Дрази рекло, »посјела цура«.
Шимун.
Изворни текст (OCR)
по̀сјести, сврш. 1. а. сести. — Раде посједавши заложи се. Ћип. б. сести једно по једно, једно за другим, наместити се, заузети места (о многима). — Све ханума до хануме ... Посјеле редом по миндеру. Мул. lаједном сви румени, знојни и тешко дишућИ посједасмо нагло и стадосмо се смијешИти. Шимун. 2. (кога) сместити, посадити, метнути кога да седне. — Прихватише сестру Цмиљанића и лијепу Сумбу Вучетића, на турске их коње посједоше. НП Вук. Узе ме за руку и посједе крај себе. Креш. 3. (коња, на коња) узјахати. — Па посједе добра коња, оде низ поље. НПХ. Кад виде мати да су и њени синови посели коње, она јурну к млађему. Глиш. 4. војн. узети у посед, заузети војском, освојити; распоредити војску по нечему. — Овако су били посједнути сви врхунци око lаглаја. Мул. Наше снаге вршиле су сталне контранападе и нису дале непријатељу да поседне села испод Пљешивице. Дед. В. 5. фиг. обузети, овладати. — То је врло стара, првобитна особина народне душе ... која је сва обузета и поседнута тежњом да отме и извојује своје место у свету. Цвиј.