Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пота̀кнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 773

пота̀кнути

потакнути, потаћи

Лема

потакнути

Варијанте

потаћи, по̀таћи

Извор

том 4, стр. 773, редослед 8

  1. 1.

    сврш.; исп. подстакнути. 1. раздувати, подјарити, чарнути, промешати ватру да боље гори.

    исп. — испореди
    — Мало затим навали на огњиште пуно наручје дрва, потакне, и ватра Се у час изнова распири.
    Цар Е.
    Она је жарачем потакнула ватру.
    Торб.
  2. 2.

    фиг. навести на какву активност, изазвати у кога какво појачано стање, расположење, побудити, подбости, ободрити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Мислим, прије него ово бацим, потакнути вас на озбиљно размишљање.
    Јурк.
    То им рекавши, срце и храброст сваком потаче.
    М-И
    То потаче Николу, и он се сети опет детињства и родног села.
    Бар.
Изворни текст (OCR)
пота̀кнути, пота̀ћи и по̀таћи, по̀такне̄м сврш.; исп. подстакнути. 1. раздувати, подјарити, чарнути, промешати ватру да боље гори. — Мало затим навали на огњиште пуно наручје дрва, потакне, и ватра Се у час изнова распири. Цар Е. Она је жарачем потакнула ватру. Торб. 2. фиг. навести на какву активност, изазвати у кога какво појачано стање, расположење, побудити, подбости, ободрити. — Мислим, прије него ово бацим, потакнути вас на озбиљно размишљање. Јурк. То им рекавши, срце и храброст сваком потаче. М-И. То потаче Николу, и он се сети опет детињства и родног села. Бар.