Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пота̀кљати

сврштом 4, стр. 773

пота̀кљати

потакљати

Лема

потакљати

Извор

том 4, стр. 773, редослед 7

  1. 1.

    в. потачкати; фиг. подупрети, подржати, потпомоћи.

    dialectal
    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Увијек нетко има тко ће потакљати старост и тко ће је укопати.
    Божић
  2. 2.

    потакнути, подстакнути.

    — Господар ће и дати, а тко би други потакљао ватру на комину.
    Божић
Изворни текст (OCR)
пота̀кљати, -а̄м сврш. покр. 1. в. потачкати; фиг. подупрети, подржати, потпомоћи. — Увијек нетко има тко ће потакљати старост и тко ће је укопати. Божић. 2. потакнути, подстакнути. — Господар ће и дати, а тко би други потакљао ватру на комину. Божић.