Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏танко̄ст

жтом 4, стр. 774

по̏танко̄ст

потанкост

Стална адреса

Лема

потанкост

Варијанте

пота́нко̄ст

Извор

том 4, стр. 774, редослед 9

  1. —

    (обично мн.) ситна, најситнија појединост, подробност, детаљ.

    мн. — множина
    — Говорах лагано ... хтједох =да чује све потанкости. Мат. Снијег се нагло топи; околина оживљује, показује своје потанкости: путеве, стазе, шибичје. Наз. Обитељске згоде описане су ... са потанкошћV.
    Нех.
Изворни текст (OCR)
по̏танко̄ст и пота́нко̄ст, -ости ж (обично мн.) ситна, најситнија појединост, подробност, детаљ. — Говорах лагано ... хтједох =да чује све потанкости. Мат. Снијег се нагло топи; околина оживљује, показује своје потанкости: путеве, стазе, шибичје. Наз. Обитељске згоде описане су ... са потанкошћV. Нех.