Одредница

по̏та̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 772

по̏та̄јан

потајан QA: medium

Стална адреса

Лема

потајан

Извор

том 4, стр. 772, редослед 10

  1. а.

    који се држи у тлјиости, тајан.

    — Штукеља је у кули направио једну потајну скривницу из које се могло изаћи тунелом у шуму.
    Вујач.
  2. б.

    који се пред другима јавно не врши, не показује, не објављује.

    — Наступа морални сумрак у коме боље виде и вештије се сналазе друштвени типови навикнути на мрачне послове и потајне ловове. Прод. а Шест година њихове љубави нп1је ни једним потајним стиском руке одала своје страсти.
    Леск. Ј.
  3. в.

    који делује тајно, скривено, прикривено, камуфлирано.

    — Ја сам ... држао да је она потајна грешнИuа.
    Јакш. Ђ.
    Куне судбину ... у свакоме пролазнику тражи кривца и потајног пљачкаuiа. Пол. 1957.
  4. г.

    који је сакривен дубоко у уну; рашњости душе, свести.

    — Неколико пута је погледао ... у асуру пред собом, све у потајној нади да ће призор пред њи ишчезнути као ружно привиђење.
    Андр. И.
  5. д.

    чему је постање, порекло непознато.

    — Савладавала га је некаква потајна бољка.
    Коч.

Фразе

~ грозница в. уз грозница (изр.).
Изворни текст (OCR)
по̏та̄јан, -јна, -јно а. који се држи у тлјиости, тајан. — Штукеља је у кули направио једну потајну скривницу из које се могло изаћи тунелом у шуму. Вујач. б. који се пред другима јавно не врши, не показује, не објављује. — Наступа морални сумрак у коме боље виде и вештије се сналазе друштвени типови навикнути на мрачне послове и потајне ловове. Прод. а Шест година њихове љубави нп1је ни једним потајним стиском руке одала своје страсти. Леск. Ј. в. који делује тајно, скривено, прикривено, камуфлирано. — Ја сам ... држао да је она потајна грешнИuа. Јакш. Ђ Куне судбину ... у свакоме пролазнику тражи кривца и потајног пљачкаuiа. Пол. 1957. г. који је сакривен дубоко у уну; рашњости душе, свести. — Неколико пута је погледао ... у асуру пред собом, све у потајној нади да ће призор пред њи ишчезнути као ружно привиђење. Андр. И. д. чему је постање, порекло непознато. — Савладавала га је некаква потајна бољка. КОч.