Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀та̄јнӣк

мтом 4, стр. 772

по̀та̄јнӣк

потајник

Лема

потајник

Извор

том 4, стр. 772, редослед 16

  1. 1.

    онај који потајно мотри на људе, тајни полицијски агент, достављач.

    — Вршио је посао полицијског достављача. Народ га је звао ... »потајником«.
    Андр. И.
  2. 2.

    оној који је у потаји.

    — Јал ми шаљи до три добра своја: једно добро коња потајника ...
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
по̀та̄јнӣк м 1. онај који потајно мотри на људе, тајни полицијски агент, достављач. — Вршио је посао полицијског достављача. Народ га је звао ... »потајником«. Андр. И. 2. оној који је у потаји. — Јал ми шаљи до три добра своја: једно добро коња потајника ... Рј. А.