Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀та̄јница

жтом 4, стр. 772

по̀та̄јница

потајница

Стална адреса

Лема

потајница

Извор

том 4, стр. 772, редослед 17

  1. 1.а.

    оно што је скривено, тајно, невидљиво и што мучки напада.

    — Не кољи иза леђа, разбојничка потајницо!
    Прер.
    Од страшила и од онога што се види и чује, не плашшим се ја баш много, али од потајнице ... вазда ми срце зебе.
    Лал.
  2. 1.б.

    (у атрибутској служби, уз им. пушка, сабља, ватра и сл.) која је у потаји, која се чува у тајности.

    им. — именицасл. — слично
    — Гуна ми је пушка потајница.
    НП Херм.
    Додао му сабљу потајницу. Рј.
  3. 1.а.

    У дјетињству су крали туђе кукурузе и пржили их по бујадарама ... Ево, и сада дим те ватре потајнице штипа старчеве очи. Ћоп.

  4. 2.а.

    скривено место за тајно састајање, тајно скровиште.

    — Често се доrађа да је једна таква бркља хајдучка потајница. Рј.
  5. 2.б.

    потајна стражара пограничне стражсе у време епидемије куге. Вук Рј.

  6. 3.

    вре о, извор који повремено пресушује.

    — Од веиког су утицаја на народну фантазију ... простране и разгранате пећине ... питгрмитентни извори, које зову поrајн:;uама. Цемј.
  7. 4.

    тобожња, лажна трудноћа. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
  8. 5.

    паразитка дугогодршња биљка из пор. sсrорlulаriасеас, којој је већи део стабљике у земљи на жиллма шумског дрвећа, а цветови споља latlraea s»uamaria. Терм.

    botany
    бот. — ботаникапор. — породица, породичнозоол. — зоологија
  9. 6.е.

    легбаба. Терм.

  10. 4.б.

    врста осе чије ларве жикепарлзитки на другим иксектима lclneuiiniQae. Бен. Рј.

  11. 7.

    лагана, блага грозница која постепено исцрпљује болесника tebris lestica. Терм. 5.

    medicine
    мед. — медицина
Изворни текст (OCR)
по̀та̄јница ж 1. а. оно што је скривено, тајно, невидљиво и што мучки напада. — Не кољи иза леђа, разбојничка потајницо! Прер. Од страшила и од онога што се види и чује, не плашшим се ја баш много, али од потајнице ... вазда ми срце зебе. Лал. б. (у атрибутској служби, уз им. пушка, сабља, ватра и сл.) која је у потаји, која се чува у тајности. — Гуна ми је пушка потајница. НП Херм. Додао му сабљу потајницу. Рј. А. У дјетињству су крали туђе кукурузе и пржили их по бујадарама ... Ево, и сада дим те ватре потајнице штипа старчеве очи. Ћоп. 2. а. скривено место за тајно састајање, тајно скровиште. — Често се доrађа да је једна таква бркља хајдучка потајница. Рј. А. б. потајна стражара пограничне стражсе у време епидемије куге. Вук Рј. 3. вре о, извор који повремено пресушује. — Од веиког су утицаја на народну фантазију ... простране и разгранате пећине ... питгрмитентни извори, које зову поrајн:;uама. Цемј. 4. покр. тобожња, лажна трудноћа. Вук Рј. 5. бот. паразитка дугогодршња биљка из пор. sсrорlulаriасеас, којој је већи део стабљике у земљи на жиллма шумског дрвећа, а цветови споља latlraea s»uamaria. Терм. 3. 6. зоол. а. е. легбаба. Терм. 4. б. врста осе чије ларве жикепарлзитки на другим иксектима lclneuiiniQae. Бен. Рј. 7. мед. лагана, блага грозница која постепено исцрпљује болесника tebris lestica. Терм. 5.