Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏тега

жтом 4, стр. 776

по̏тега

потега

Стална адреса

Лема

потега

Извор

том 4, стр. 776, редослед 3

  1. 1.а.

    (дат. -зи) својство тела да потеже, да вуче к земљи, тежа, тежина. Рј.

    дат. — датив
  2. 1.б.

    фиг. терет, тегоба, досада.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Отац је преко пријатеља заручи чак с ону страну Кома да му је од мање поrеrе.
    Љуб.
    На мене сте навалили тегобу која ће ми бити на потегу довијека.
    Вел.
  3. 2.

    део на колима (обично од гвожђа) од предњих точкова до прекоруђа који служи за пењање у кола.

    — Поп Ћира ... се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола.
    Срем.
  4. 3.

    једна од две шипке којима се спајају брана и покретна руда на плугу. Бак. Реч.

  5. 4.

    потегач. Рј. А.

  6. 5.

    (обично мн.) потпасач којим се утеже килав човек.

    мн. — множина
    — У боју ... се ... просуо тако да је стога до смрти морао носити потеге од јелење коже.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
по̏тега ж (дат. -зи) 1. а. својство тела да потеже, да вуче к земљи, тежа, тежина. Рј. А. б. фиг. терет, тегоба, досада. — Отац је преко пријатеља заручи чак с ону страну Кома да му је од мање поrеrе. Љуб. На мене сте навалили тегобу која ће ми бити на потегу довијека. Вел. 2. део на колима (обично од гвожђа) од предњих точкова до прекоруђа који служи за пењање у кола. — Поп Ћира ... се ухватио за левчу и метнуо ногу на потегу да се попне у кола. Срем. 3. једна од две шипке којима се спајају брана и покретна руда на плугу. Бак. Реч. 4. потегач. Рј. А. 5. (обично мн.) потпасач којим се утеже килав човек. — У боју ... се ... просуо тако да је стога до смрти морао носити потеге од јелење коже. Рј. А.