поте́гнуо
потегнуо, потегла QA: medium
Лема
потегнуо
Варијанте
потегла, по̀те̄гла
Извор
том 4, стр. 776, редослед 9
- 1.
-гло) сврш. 1. ухвативши крај чега снажно повући: ~ мрежV.
— Ћоса потеже коњу узде.
Потегну крачун на вратима.
Станко споји нишане, потеже обарачу, а звијер се праћакну увис.
- 2.а.
фиг. повући, извршити што тешко, неугодно кривицом другога.
— Да, врага ће доћи! Опет ће ... Хорват мјесто њега потегнути.
- 2.б.
одржати се у животу, позивети.
— Слутио је да ни мајка неће дуго потегнути.
- 2.в.
потрајати.
folk— Мало вријеме дуго не потеже.
- 3.а.
извадити што одакле, извући.
— И она опет потеже из бунара котао левом руком, с десном га подухвати и изврте.
Андрија одмота узицу око ћаћина жутог брикташа и потегне снопић стотињарки.
- 3.б.
нагло повући, тргнути; зграбити.
— Милисав ... потеже нож те њега у трбух.
У исти час ... она двојица потегли мачеве.
- 3.в.
фиг. изнети, покренути, ставити на дневни ред.
— Писац је потегао у овој комедији један од најкрвавијих социјално-психолошкиХ проблема данашње стварности.
- 4.
замахнути чим (руком, каквим предметом) наносећи ударац, ударити.
— Он зна потегнути и шамаром.
Дође ми ... да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу.
- 5.
избацити, испалити метак (из пушке, топа) у кога. —Турски га Хајдук-Вељка тобџија загледа па потегне из топа, те га удари испријека посред плећа. Вук. Може да се нађе неки аџамија, па да потегне из шишане. Шуб.
- 6.
истегнути, ипружити (руку) у неком правцу.
— Она потеже руку навише да се ухвати за грану.
— Женити?
— потегну десницом преко уморног чела ... и насмија се горко.
- 7.а.
посући из чега пијући.
— Посегну за врчем и потегну.
Потегох опет лозоваче.
- 7.б.
повући дим пушећи.
— Потегао је неколико димова.
Поправи појас, затисне жеравицу у лули и потегне неколико пута.
- 8.
позвати кога на одговорност; наредити коме (писмено или усмено) да дође, да се јави негде.
— Све су друге беспослене ријечи за које ће нас потегнути ... да одговарамо.
Њега је шеф потегао синоћ са одсуства и упутио ... овамо. Пол. 1959.
- 9.а.
приближити привлачећи, привући.
— 1iлашио се... да кишу не потегну планине.
- 9.б.
фиг. изазвати тежњу̀, жељу за чим, примамити.
— Момци млади, па их срце потегло за ашиковањем.
- 10.
примити, узети, добити што.
— Издадоше племе у Лимјане ... потегоше паре од Турака.
Потегнуо врећу дуката да преда Турцима приморје.
- 11.
фиг. помоћи, послужити.
— Потеже ми рука, а Турцима велика нерука.
И ту рука потегнула Мирку, па појури до Жабљака Турке.
- 12.а.
послати, упутити куда.
— Завршна фаза ... маневра ... ради кога и беХу овамо потегнута та два батаљона ... спала је била на цигло једну чету.
- 12.б.
упутити се некуд (обично далеко), пожурити, похитати.
— а потегао чак овамо .. а ти хоћеш да одустанеш.
Испричала му је зашто је Стана потегла у Београд.
- 12.в.
ставити се у покрет, кренути, поћи.
— Свим стазама потегоше плуговИ. Бн. И тако ће вам ићи све до гроба; узалуд се упињати да одржиш што потегне нИзбрдицом.
- 13.
бити тежак, вагнути.
— Гледао сам: по два међу собом ђе упрте какву женетину ... потегла би по стотину оках.
Има у тој ... причи и озбиљних тренутака ... Она би на неком релативном кантару могла прилично да потегне.
парницу покренути спор, парницу пред судом; ~ за језик а) изазвати на разговор; б) намерно изазвати кога да каже што није требало рећи.
Фразе
биће (било је) потегни-повуци (повуци-потегни) биће (било је) тешког, мучног посла, љуте, оштре борбе; ~ на своју душу заклети се. — Они ће потеrнути на своју душу да је моја њива].
~ клипка одмерити с киме снагу.
Пододреднице
1. покр. повући се одакле, удаљити се. — Нагло се потегнуо натраг и ... лупнуо вратима. Војн. 2. нехотице, неопрезно се измаћи (о речима). — Срамота! — отело се Глигорију, па се и сам преплашио што мV сесрдита реч потегла као из пушке. Рад. Д. 3. потрајати више него што треба, отегнути се, одужити се (о чему што већ и иначе дуго траје). — Потегли су се ти послови. Бак. Реч. 4. (чим на кога) бацати се чим на кога: ~ на кога камеНом. — М теже се буздованом Марко ... белу вилу међ плећи удари. НП Вук
Изворни текст (OCR)
поте́гнуо, -ула, -уло, по̀те̄гао, поте́гла и по̀те̄гла, -гло) сврш. 1. ухвативши крај чега снажно повући: ~ мрежV. — Ћоса потеже коњу узде. Вукић. Потегну крачун на вратима. Бег. Станко споји нишане, потеже обарачу, а звијер се праћакну увис. Вуј. 2. фиг. а. повући, извршити што тешко, неугодно кривицом другога. — Да, врага ће доћи! Опет ће ... Хорват мјесто њега потегнути. Крл. б. одржати се у животу, позивети. — Слутио је да ни мајка неће дуго потегнути. В 1885. в. нар. потрајати. — Мало вријеме дуго не потеже. НПХ. 3. а. извадити што одакле, извући. — И она опет потеже из бунара котао левом руком, с десном га подухвати и изврте. Вес. Андрија одмота узицу око ћаћина жутог брикташа и потегне снопић стотињарки. Божић. б. нагло повући, тргнути; зграбити. — Милисав ... потеже нож те њега у трбух. Вес. У исти час ... она двојица потегли мачеве. Креш. в. фиг. изнети, покренути, ставити на дневни ред. — Писац је потегао у овој комедији један од најкрвавијих социјално-психолошкиХ проблема данашње стварности. СКГ 1937. 4. замахнути чим (руком, каквим предметом) наносећи ударац, ударити. — Он зна потегнути и шамаром. Матош. Дође ми ... да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. Нуш. 5. избацити, испалити метак (из пушке, топа) у кога. —Турски га Хајдук-Вељка тобџија загледа па потегне из топа, те га удари испријека посред плећа. Вук. Може да се нађе неки аџамија, па да потегне из шишане. Шуб. 6. истегнути, ипружити (руку) у неком правцу. — Она потеже руку навише да се ухвати за грану. Ранк. — Женити? — потегну десницом преко уморног чела ... и насмија се горко. Ков. А. 7. а. посући из чега пијући. — Посегну за врчем и потегну. Шен. Потегох опет лозоваче. Шант. б. повући дим пушећи. — Потегао је неколико димова. Чол. Поправи појас, затисне жеравицу у лули и потегне неколико пута. Бен. 8. позвати кога на одговорност; наредити коме (писмено или усмено) да дође, да се јави негде. — Све су друге беспослене ријечи за које ће нас потегнути ... да одговарамо. Вел. Њега је шеф потегао синоћ са одсуства и упутио ... овамо. Пол. 1959. 9. а. приближити привлачећи, привући. — 1iлашио се... да кишу не потегну планине. Ћор. б. фиг. изазвати тежњу̀, жељу за чим, примамити. — Момци млади, па их срце потегло за ашиковањем. Шант. 10. примити, узети, добити што. — Издадоше племе у Лимјане ... потегоше паре од Турака. НП Вук. Потегнуо врећу дуката да преда Турцима приморје. Љуб. 11. фиг. помоћи, послужити. — Потеже ми рука, а Турцима велика нерука. НП Вук. И ту рука потегнула Мирку, па појури до Жабљака Турке. Март. 12. а. послати, упутити куда. — Завршна фаза ... маневра ... ради кога и беХу овамо потегнута та два батаљона ... спала је била на цигло једну чету. Лаз. М. б. упутити се некуд (обично далеко), пожурити, похитати. — а потегао чак овамо .. а ти хоћеш да одустанеш. Глиш. Испричала му је зашто је Стана потегла у Београд. Шуб. в. ставити се у покрет, кренути, поћи. — Свим стазама потегоше плуговИ. Бн. И тако ће вам ићи све до гроба; узалуд се упињати да одржиш што потегне нИзбрдицом. Шапч. 13. бити тежак, вагнути. — Гледао сам: по два међу собом ђе упрте какву женетину ... потегла би по стотину оках. Њег. фиг. Има у тој ... причи и озбиљних тренутака ... Она би на неком релативном кантару могла прилично да потегне. Богдан.