Одредница

поте́гнуо

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 776

поте́гнуо

потегнуо, потегла QA: medium

Лема

потегнуо

Варијанте

потегла, по̀те̄гла

Извор

том 4, стр. 776, редослед 9

  1. 1.

    -гло) сврш. 1. ухвативши крај чега снажно повући: ~ мрежV.

    — Ћоса потеже коњу узде.
    Вукић.
    Потегну крачун на вратима.
    Бег.
    Станко споји нишане, потеже обарачу, а звијер се праћакну увис.
    Вуј.
  2. 2.а.

    фиг. повући, извршити што тешко, неугодно кривицом другога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да, врага ће доћи! Опет ће ... Хорват мјесто њега потегнути.
    Крл.
  3. 2.б.

    одржати се у животу, позивети.

    — Слутио је да ни мајка неће дуго потегнути.
    В 1885
  4. 2.в.

    потрајати.

    folk
    нар. — народски
    — Мало вријеме дуго не потеже.
    НПХ
  5. 3.а.

    извадити што одакле, извући.

    — И она опет потеже из бунара котао левом руком, с десном га подухвати и изврте.
    Вес.
    Андрија одмота узицу око ћаћина жутог брикташа и потегне снопић стотињарки.
    Божић
  6. 3.б.

    нагло повући, тргнути; зграбити.

    — Милисав ... потеже нож те њега у трбух.
    Вес.
    У исти час ... она двојица потегли мачеве.
    Креш.
  7. 3.в.

    фиг. изнети, покренути, ставити на дневни ред.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуРед. — редакција
    — Писац је потегао у овој комедији један од најкрвавијих социјално-психолошкиХ проблема данашње стварности.
    СКГ 1937
  8. 4.

    замахнути чим (руком, каквим предметом) наносећи ударац, ударити.

    — Он зна потегнути и шамаром.
    Матош
    Дође ми ... да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу.
    Нуш.
  9. 5.

    избацити, испалити метак (из пушке, топа) у кога. —Турски га Хајдук-Вељка тобџија загледа па потегне из топа, те га удари испријека посред плећа. Вук. Може да се нађе неки аџамија, па да потегне из шишане. Шуб.

  10. 6.

    истегнути, ипружити (руку) у неком правцу.

    — Она потеже руку навише да се ухвати за грану.
    Ранк.
    — Женити?
    — потегну десницом преко уморног чела ... и насмија се горко.
    Ков. А.
  11. 7.а.

    посући из чега пијући.

    — Посегну за врчем и потегну.
    Шен.
    Потегох опет лозоваче.
    Шант.
  12. 7.б.

    повући дим пушећи.

    — Потегао је неколико димова.
    Чол.
    Поправи појас, затисне жеравицу у лули и потегне неколико пута.
    Бен.
  13. 8.

    позвати кога на одговорност; наредити коме (писмено или усмено) да дође, да се јави негде.

    — Све су друге беспослене ријечи за које ће нас потегнути ... да одговарамо.
    Вел.
    Њега је шеф потегао синоћ са одсуства и упутио ... овамо. Пол. 1959.
  14. 9.а.

    приближити привлачећи, привући.

    — 1iлашио се... да кишу не потегну планине.
    Ћор.
  15. 9.б.

    фиг. изазвати тежњу̀, жељу за чим, примамити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Момци млади, па их срце потегло за ашиковањем.
    Шант.
  16. 10.

    примити, узети, добити што.

    — Издадоше племе у Лимјане ... потегоше паре од Турака.
    НП Вук
    Потегнуо врећу дуката да преда Турцима приморје.
    Љуб.
  17. 11.

    фиг. помоћи, послужити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Потеже ми рука, а Турцима велика нерука.
    НП Вук
    И ту рука потегнула Мирку, па појури до Жабљака Турке.
    Март.
  18. 12.а.

    послати, упутити куда.

    — Завршна фаза ... маневра ... ради кога и беХу овамо потегнута та два батаљона ... спала је била на цигло једну чету.
    Лаз. М.
  19. 12.б.

    упутити се некуд (обично далеко), пожурити, похитати.

    — а потегао чак овамо .. а ти хоћеш да одустанеш.
    Глиш.
    Испричала му је зашто је Стана потегла у Београд.
    Шуб.
  20. 12.в.

    ставити се у покрет, кренути, поћи.

    — Свим стазама потегоше плуговИ. Бн. И тако ће вам ићи све до гроба; узалуд се упињати да одржиш што потегне нИзбрдицом.
    Шапч.
  21. 13.

    бити тежак, вагнути.

    — Гледао сам: по два међу собом ђе упрте какву женетину ... потегла би по стотину оках.
    Њег.
    Има у тој ... причи и озбиљних тренутака ... Она би на неком релативном кантару могла прилично да потегне.
    Богдан.
    парницу покренути спор, парницу пред судом; ~ за језик а) изазвати на разговор; б) намерно изазвати кога да каже што није требало рећи.

Фразе

биће (било је) потегни-повуци (повуци-потегни) биће (било је) тешког, мучног посла, љуте, оштре борбе; ~ на своју душу заклети се. — Они ће потеrнути на своју душу да је моја њива].
Ћор.
~ клипка одмерити с киме снагу.

Пододреднице

~ се

1. покр. повући се одакле, удаљити се. — Нагло се потегнуо натраг и ... лупнуо вратима. Војн. 2. нехотице, неопрезно се измаћи (о речима). — Срамота! — отело се Глигорију, па се и сам преплашио што мV сесрдита реч потегла као из пушке. Рад. Д. 3. потрајати више него што треба, отегнути се, одужити се (о чему што већ и иначе дуго траје). — Потегли су се ти послови. Бак. Реч. 4. (чим на кога) бацати се чим на кога: ~ на кога камеНом. — М теже се буздованом Марко ... белу вилу међ плећи удари. НП Вук

повући се одакле, удаљити се.нехотице, неопрезно се измаћи (о речима).потрајати више него што треба, отегнути се, одужити се (о чему што већ и иначе дуго траје).(чим на кога) бацати се чим на кога: ~ на кога камеНом.
Изворни текст (OCR)
поте́гнуо, -ула, -уло, по̀те̄гао, поте́гла и по̀те̄гла, -гло) сврш. 1. ухвативши крај чега снажно повући: ~ мрежV. — Ћоса потеже коњу узде. Вукић. Потегну крачун на вратима. Бег. Станко споји нишане, потеже обарачу, а звијер се праћакну увис. Вуј. 2. фиг. а. повући, извршити што тешко, неугодно кривицом другога. — Да, врага ће доћи! Опет ће ... Хорват мјесто њега потегнути. Крл. б. одржати се у животу, позивети. — Слутио је да ни мајка неће дуго потегнути. В 1885. в. нар. потрајати. — Мало вријеме дуго не потеже. НПХ. 3. а. извадити што одакле, извући. — И она опет потеже из бунара котао левом руком, с десном га подухвати и изврте. Вес. Андрија одмота узицу око ћаћина жутог брикташа и потегне снопић стотињарки. Божић. б. нагло повући, тргнути; зграбити. — Милисав ... потеже нож те њега у трбух. Вес. У исти час ... она двојица потегли мачеве. Креш. в. фиг. изнети, покренути, ставити на дневни ред. — Писац је потегао у овој комедији један од најкрвавијих социјално-психолошкиХ проблема данашње стварности. СКГ 1937. 4. замахнути чим (руком, каквим предметом) наносећи ударац, ударити. — Он зна потегнути и шамаром. Матош. Дође ми ... да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. Нуш. 5. избацити, испалити метак (из пушке, топа) у кога. —Турски га Хајдук-Вељка тобџија загледа па потегне из топа, те га удари испријека посред плећа. Вук. Може да се нађе неки аџамија, па да потегне из шишане. Шуб. 6. истегнути, ипружити (руку) у неком правцу. — Она потеже руку навише да се ухвати за грану. Ранк. — Женити? — потегну десницом преко уморног чела ... и насмија се горко. Ков. А. 7. а. посући из чега пијући. — Посегну за врчем и потегну. Шен. Потегох опет лозоваче. Шант. б. повући дим пушећи. — Потегао је неколико димова. Чол. Поправи појас, затисне жеравицу у лули и потегне неколико пута. Бен. 8. позвати кога на одговорност; наредити коме (писмено или усмено) да дође, да се јави негде. — Све су друге беспослене ријечи за које ће нас потегнути ... да одговарамо. Вел. Њега је шеф потегао синоћ са одсуства и упутио ... овамо. Пол. 1959. 9. а. приближити привлачећи, привући. — 1iлашио се... да кишу не потегну планине. Ћор. б. фиг. изазвати тежњу̀, жељу за чим, примамити. — Момци млади, па их срце потегло за ашиковањем. Шант. 10. примити, узети, добити што. — Издадоше племе у Лимјане ... потегоше паре од Турака. НП Вук. Потегнуо врећу дуката да преда Турцима приморје. Љуб. 11. фиг. помоћи, послужити. — Потеже ми рука, а Турцима велика нерука. НП Вук. И ту рука потегнула Мирку, па појури до Жабљака Турке. Март. 12. а. послати, упутити куда. — Завршна фаза ... маневра ... ради кога и беХу овамо потегнута та два батаљона ... спала је била на цигло једну чету. Лаз. М. б. упутити се некуд (обично далеко), пожурити, похитати. — а потегао чак овамо .. а ти хоћеш да одустанеш. Глиш. Испричала му је зашто је Стана потегла у Београд. Шуб. в. ставити се у покрет, кренути, поћи. — Свим стазама потегоше плуговИ. Бн. И тако ће вам ићи све до гроба; узалуд се упињати да одржиш што потегне нИзбрдицом. Шапч. 13. бити тежак, вагнути. — Гледао сам: по два међу собом ђе упрте какву женетину ... потегла би по стотину оках. Њег. фиг. Има у тој ... причи и озбиљних тренутака ... Она би на неком релативном кантару могла прилично да потегне. Богдан.