по̀терати
потерати
Лема
потерати
Извор
том 4, стр. 779, редослед 7
- 1.а.
ијек. по̀тјерати, сврш а. почети терати, погнати.
— Подвикујући потера кола кроз варош.
Затим узјаши на коња и потјера га живо.
- 1.б.
силом одвести, спровести кога уз пратњу, отпремити куда.
— Гледа збуњено, уплашено ... као калфа њихова суседа бакалина кад га оно потјераше жандари.
Мужа су јој потјерали у војску.
- 1.в.
жестоко притиснути, изложити, подврћи гоњењу.
— Нека однесу моју поруку да ми пошљу којег јаничара да потерам за хајдуцима.
Опасно су нас потерали Немци]. Не знам како ће ово да испадне.
- 2.а.
присилити кога (што) да се брзо креће.
— Југ потјера по небу облаке.
Балон потеран ветром, све се брже удаљавао. Пе тр. М.
- 2.б.
гонећи приморати кога да се уда љи, да изиђе одакле, истерати.
— Ономе нашем другу много је жао било што га је из склоништа потерао ... Мића.
Зар мајку нам потјерао ба́бо?
- 2.в.
погнати на какав рад, приморати кога да брзо учини,2 изврши што.
— И сада се уздао у способност њихову. Само их треба потерати и запретити.
Дође ти удес ... биједом те потјера и вуци сад, народе!
- 2.г.
почети радити што брзо, журно
Изворни текст (OCR)
по̀терати, -а̄м, ијек. по̀тјерати, сврш. 1. а. почети терати, погнати. — Подвикујући потера кола кроз варош. Каш. Затим узјаши на коња и потјера га живо. Кал. б. силом одвести, спровести кога уз пратњу, отпремити куда. — Гледа збуњено, уплашено ... као калфа њихова суседа бакалина кад га оно потјераше жандари. Ранк. Мужа су јој потјерали у војску. Шен. в. жестоко притиснути, изложити, подврћи гоњењу. — Нека однесу моју поруку да ми пошљу којег јаничара да потерам за хајдуцима. Вес. Опасно су нас потерали Немци]. Не знам како ће ово да испадне. Ћос. Д. 2. а. присилити кога (што) да се брзо креће. — Југ потјера по небу облаке. НПХ. Балон потеран ветром, све се брже удаљавао. Пе тр. М. б. гонећи приморати кога да се уда љи, да изиђе одакле, истерати. — Ономе нашем другу много је жао било што га је из склоништа потерао ... Мића. Сек. Зар мајку нам потјерао ба́бо? Огр. в. погнати на какав рад, приморати кога да брзо учини,2 изврши што. — И сада се уздао у способност њихову. Само их треба потерати и запретити. Јак. фиг. Дође ти удес ... биједом те потјера и вуци сад, народе! Бен. г. почети радити што брзо, журно,