потету̀рати
потетурати QA: medium
Лема
потетурати
Извор
том 4, стр. 780, редослед 9
- —
изгубити равнотежу, мало посрнути, затетурати се.
— Нешто груне о патос ... нешто потетура по соби.
Коракну и удари сина да је потетурао и сложио се на под. Мул. потѐћи и по̀тећи, потѐче̄м и по̀тећНе̄м (р. прид. по̀текао, потѐкла и по̀текла, по̀текло и потѐкло) сврш. 1. а. почети тећи (о течности и уопште о чему житком).
— Где год је пала глава], онде је извор воде потекао.
Крв потече потоком.
Iотекоше му сузе из очију.
У равници потече пролеће из душе саме земље.
б. почети падати кроз што (о зрну и уотште о чему ситном и сипком).
— Кроз процепљено место потече зрно, меко шуштећи.
в. почети ићи, кренути у великом мноштву.
— 1отекоше борци као лава.
Дође карневал и ... весела светина потече уличицама Њенеције. Пол. 1958.
- 2.
фиг. а. поћи надовезујући се једно на друго, излазећи једно из другога, ширећи се на све стране (о речима, мислима, осећајима, мирису и сл.).
— Потече прича, пјесма.
Потеку ти мисли брзо и јасно, онда застану, замуте се.
Потекло му је душом неописиво блаженство.
Потече преко села мирис благи.
б. продужипш, наставити непрекидно ток трајања.
— Вријеме је потекло даље.
Сеоски живот опет потече својим старим и мирним током.
3. појавити се, настати, родити се.
— Ова књига ... постаје драги заједнички аманет и Хрватима и Србима, потекао у доба кад су опет браћа пружила један другоме руку. БК 190б. 4. а. јурнути, потрчати.
— Коњи потекоше као муње.
Јаукне баба потекавши у кућу.
б. настојати што брже стићи куда да се нешто учини, изврши, похитати.
— Потечем к свијећи, упалим је да видим што је.
Штросмајер је соколио Србију и Црну Гору да потеку у помоћ својој браћи у Босни и Херцеговини.
5. доћи, произићи од кога, вући порекло од кога.
— Прва мисао је потекла од мене.
Отуда су и потекла она сумњичења о ... петролејским пословима.
6. (коња) Нар. песн. потерати, погнати.
— ћоњаници коње потекоше.
А кад коње хоћасмо потећи, на чилашу ето т Драганића.
Пододреднице
уз. повр. такмичити се у трку. — А ви се потеците: метнућемо јабуку на кошију, па ко прије јабуци, онога је дјевојка. ндр. И
Изворни текст (OCR)
потету̀рати, -а̄м сврш. изгубити равнотежу, мало посрнути, затетурати се. — Нешто груне о патос ... нешто потетура по соби. Ат. Коракну и удари сина да је потетурао и сложио се на под. Мул. потѐћи и по̀тећи, потѐче̄м и по̀тећНе̄м (р. прид. по̀текао, потѐкла и по̀текла, по̀текло и потѐкло) сврш. 1. а. почети тећи (о течности и уопште о чему житком). — Где год је пала глава], онде је извор воде потекао. Нен. Љ. Крв потече потоком. Гор. Iотекоше му сузе из очију. Пав. фиг. У равници потече пролеће из душе саме земље. Чипл. б. почети падати кроз што (о зрну и уотште о чему ситном и сипком). — Кроз процепљено место потече зрно, меко шуштећи. Моск. в. почети ићи, кренути у великом мноштву. — 1отекоше борци као лава. Макс. Дође карневал и ... весела светина потече уличицама Њенеције. Пол. 1958. 2. фиг. а. поћи надовезујући се једно на друго, излазећи једно из другога, ширећи се на све стране (о речима, мислима, осећајима, мирису и сл.). — Потече прича, пјесма. Ђон. Потеку ти мисли брзо и јасно, онда застану, замуте се. Кол. Потекло му је душом неописиво блаженство. Ђал. Потече преко села мирис благи. Панд. б. продужипш, наставити непрекидно ток трајања. — Вријеме је потекло даље. Козарч. Сеоски живот опет потече својим старим и мирним током. Скерл. 3. појавити се, настати, родити се. — Ова књига ... постаје драги заједнички аманет и Хрватима и Србима, потекао у доба кад су опет браћа пружила један другоме руку. БК 190б. 4. а. јурнути, потрчати. — Коњи потекоше као муње. Нен. Љ. Јаукне баба потекавши у кућу. Пав. б. настојати што брже стићи куда да се нешто учини, изврши, похитати. — Потечем к свијећи, упалим је да видим што је. Јурк. Штросмајер је соколио Србију и Црну Гору да потеку у помоћ својој браћи у Босни и Херцеговини. Јов. С. 5. доћи, произићи од кога, вући порекло од кога. — Прва мисао је потекла од мене. Богдан. Отуда су и потекла она сумњичења о ... петролејским пословима. Мар. 6. (коња) Нар. песн. потерати, погнати. — ћоњаници коње потекоше. НП Вук. А кад коње хоћасмо потећи, на чилашу ето т Драганића. Ботић.