Одредница

потету̀рати

сврштом 4, стр. 780

потету̀рати

потетурати QA: medium

Стална адреса

Лема

потетурати

Извор

том 4, стр. 780, редослед 9

  1. изгубити равнотежу, мало посрнути, затетурати се.

    — Нешто груне о патос ... нешто потетура по соби.
    Ат.
    Коракну и удари сина да је потетурао и сложио се на под. Мул. потѐћи и по̀тећи, потѐче̄м и по̀тећНе̄м (р. прид. по̀текао, потѐкла и по̀текла, по̀текло и потѐкло) сврш. 1. а. почети тећи (о течности и уопште о чему житком).
    — Где год је пала глава], онде је извор воде потекао.
    Нен. Љ.
    Крв потече потоком.
    Гор.
    Iотекоше му сузе из очију.
    Пав.
    У равници потече пролеће из душе саме земље.
    Чипл.
    б. почети падати кроз што (о зрну и уотште о чему ситном и сипком).
    — Кроз процепљено место потече зрно, меко шуштећи.
    Моск.
    в. почети ићи, кренути у великом мноштву.
    — 1отекоше борци као лава.
    Макс.
    Дође карневал и ... весела светина потече уличицама Њенеције. Пол. 1958.
  2. 2.

    фиг. а. поћи надовезујући се једно на друго, излазећи једно из другога, ширећи се на све стране (о речима, мислима, осећајима, мирису и сл.).

    — Потече прича, пјесма.
    Ђон.
    Потеку ти мисли брзо и јасно, онда застану, замуте се.
    Кол.
    Потекло му је душом неописиво блаженство.
    Ђал.
    Потече преко села мирис благи.
    Панд.
    б. продужипш, наставити непрекидно ток трајања.
    — Вријеме је потекло даље.
    Козарч.
    Сеоски живот опет потече својим старим и мирним током.
    Скерл.
    3. појавити се, настати, родити се.
    — Ова књига ... постаје драги заједнички аманет и Хрватима и Србима, потекао у доба кад су опет браћа пружила један другоме руку. БК 190б. 4. а. јурнути, потрчати.
    — Коњи потекоше као муње.
    Нен. Љ.
    Јаукне баба потекавши у кућу.
    Пав.
    б. настојати што брже стићи куда да се нешто учини, изврши, похитати.
    — Потечем к свијећи, упалим је да видим што је.
    Јурк.
    Штросмајер је соколио Србију и Црну Гору да потеку у помоћ својој браћи у Босни и Херцеговини.
    Јов. С.
    5. доћи, произићи од кога, вући порекло од кога.
    — Прва мисао је потекла од мене.
    Богдан.
    Отуда су и потекла она сумњичења о ... петролејским пословима.
    Мар.
    6. (коња) Нар. песн. потерати, погнати.
    — ћоњаници коње потекоше.
    НП Вук
    А кад коње хоћасмо потећи, на чилашу ето т Драганића.
    Ботић

Пододреднице

~ се

уз. повр. такмичити се у трку. — А ви се потеците: метнућемо јабуку на кошију, па ко прије јабуци, онога је дјевојка. ндр. И

уз. повр. такмичити се у трку.
Изворни текст (OCR)
потету̀рати, -а̄м сврш. изгубити равнотежу, мало посрнути, затетурати се. — Нешто груне о патос ... нешто потетура по соби. Ат. Коракну и удари сина да је потетурао и сложио се на под. Мул. потѐћи и по̀тећи, потѐче̄м и по̀тећНе̄м (р. прид. по̀текао, потѐкла и по̀текла, по̀текло и потѐкло) сврш. 1. а. почети тећи (о течности и уопште о чему житком). — Где год је пала глава], онде је извор воде потекао. Нен. Љ. Крв потече потоком. Гор. Iотекоше му сузе из очију. Пав. фиг. У равници потече пролеће из душе саме земље. Чипл. б. почети падати кроз што (о зрну и уотште о чему ситном и сипком). — Кроз процепљено место потече зрно, меко шуштећи. Моск. в. почети ићи, кренути у великом мноштву. — 1отекоше борци као лава. Макс. Дође карневал и ... весела светина потече уличицама Њенеције. Пол. 1958. 2. фиг. а. поћи надовезујући се једно на друго, излазећи једно из другога, ширећи се на све стране (о речима, мислима, осећајима, мирису и сл.). — Потече прича, пјесма. Ђон. Потеку ти мисли брзо и јасно, онда застану, замуте се. Кол. Потекло му је душом неописиво блаженство. Ђал. Потече преко села мирис благи. Панд. б. продужипш, наставити непрекидно ток трајања. — Вријеме је потекло даље. Козарч. Сеоски живот опет потече својим старим и мирним током. Скерл. 3. појавити се, настати, родити се. — Ова књига ... постаје драги заједнички аманет и Хрватима и Србима, потекао у доба кад су опет браћа пружила један другоме руку. БК 190б. 4. а. јурнути, потрчати. — Коњи потекоше као муње. Нен. Љ. Јаукне баба потекавши у кућу. Пав. б. настојати што брже стићи куда да се нешто учини, изврши, похитати. — Потечем к свијећи, упалим је да видим што је. Јурк. Штросмајер је соколио Србију и Црну Гору да потеку у помоћ својој браћи у Босни и Херцеговини. Јов. С. 5. доћи, произићи од кога, вући порекло од кога. — Прва мисао је потекла од мене. Богдан. Отуда су и потекла она сумњичења о ... петролејским пословима. Мар. 6. (коња) Нар. песн. потерати, погнати. — ћоњаници коње потекоше. НП Вук. А кад коње хоћасмо потећи, на чилашу ето т Драганића. Ботић.