Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏тихо

прилтом 4, стр. 782

по̏тихо

потихо

Стална адреса

Лема

потихо

Извор

том 4, стр. 782, редослед 2

  1. —

    (комп. по̏тише̄ и по̏тише) доста, прилично тихо.

    комп. — компаратив
    — Киша је још увијек потихо ромињала. Бег. Јовандека је упола лежао ... и потихо јечао као тежак рањеник.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
по̏тихо прил. (комп. по̏тише̄ и по̏тише) доста, прилично тихо. — Киша је још увијек потихо ромињала. Бег. Јовандека је упола лежао ... и потихо јечао као тежак рањеник. Ћоп.