Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏тка

жтом 4, стр. 782

по̏тка

потка QA: medium

Лема

потка

Извор

том 4, стр. 782, редослед 27

  1. 1.

    (дат. -ки) попречне нити које се уткивају у основу при ткању.

    дат. — датив
    — Тка Марија. Ужурбано трескају набрдила и чунак ... а за њим швикти змијаста потка и полаже се жица до жице у чврсту целину платна.
    Рад. Д.
    Живот људски
    — то је једно вечито ткиво, а потка заборав.
    Ком.
  2. 2.

    основа, основица.

    — Основн потка тоrа реализма је блаrа иронија. Вј. 19бо. Та прича је оквир за рефлексијV, потка за пзлаrање идеје.
    Поп. П.
  3. 3.

    грана забодена у ливаду, као међаш, граница. Вук Рј. потка́вати, по̀тка̄ва̄м несвру. и уч. према поткати.

    dialectal
    уч. — учестали глагол
    — Ко највише снује, најмање поткава.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
по̏тка ж (дат. -ки) 1. попречне нити које се уткивају у основу при ткању. — Тка Марија. Ужурбано трескају набрдила и чунак ... а за њим швикти змијаста потка и полаже се жица до жице у чврсту целину платна. Рад. Д. фиг. Живот људски — то је једно вечито ткиво, а потка заборав. Ком. 2. основа, основица. — фиг. Основн потка тоrа реализма је блаrа иронија. Вј. 19бо. Та прича је оквир за рефлексијV, потка за пзлаrање идеје. Поп. П. 3. покр. грана забодена у ливаду, као међаш, граница. Вук Рј. потка́вати, по̀тка̄ва̄м несвру. и уч. према поткати. — Ко највише снује, најмање поткава. Рј. А.