Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏ткова̄н

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 784

по̏ткова̄н

поткован

Лема

поткован

Извор

том 4, стр. 784, редослед 22

  1. 1.

    трп. прид. од потковати (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг. који је вешт, темелит у чему, снабдевен знањем.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Даничићева строrа ... и поткована аргументација повела је у последњи јуриш тешку артиљерију Вукове науке.
    Михиз
Изворни текст (OCR)
по̏ткова̄н, -а, -о 1. трп. прид. од потковати (се). 2. фиг. који је вешт, темелит у чему, снабдевен знањем. — Даничићева строrа ... и поткована аргументација повела је у последњи јуриш тешку артиљерију Вукове науке. Михиз.