Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀тков

мтом 4, стр. 784

по̀тков

потков

Лема

потков

Извор

том 4, стр. 784, редослед 20

  1. 1.

    метални оков којим се окива што одоздо или са стране (копито запрежној стоци, потплат, кундак и др.); исп. поткова.

    др. — другоисп. — испореди
    — Сад раскива бане Маријане, па свом коњу потков надокива.
    НПХ
    Ево, погледај ... чизама турских тврди поткови у троuном песку лепо осташе.
    Јакш. Ђ.
    Разбијао је бусење потковом кундака и потаетицом цокула.
    Лал.
  2. 2.

    поткивање.

    — Кад се вратим да ти потков платим.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
по̀тков м 1. метални оков којим се окива што одоздо или са стране (копито запрежној стоци, потплат, кундак и др.); исп. поткова. — Сад раскива бане Маријане, па свом коњу потков надокива. НПХ. Ево, погледај ... чизама турских тврди поткови у троuном песку лепо осташе. Јакш. Ђ. Разбијао је бусење потковом кундака и потаетицом цокула. Лал. 2. поткивање. — Кад се вратим да ти потков платим. Вук Рј.