Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀тлачити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 790

по̀тлачити

потлачити

Лема

потлачити

Варијанте

потла́чити

Извор

том 4, стр. 790, редослед 12

  1. 1.

    сврш. погазити.

    — Стару мајку с коњем потлачио.
    Вук
    Рј. фиг. Не могу ... све жене ... потлачити тога идеала.
    Шен.
  2. 2.а.

    притиснути, притеснити, неправедно ограничити кога у његовим правима, у његову деловању, изложити, подвргнути угњетавању, ропству.

    — Сва се његова упечатљива душа испуни узвишеним осећањем бола према потлаченом народу.
    Дом.
    Потлачена младост нађе само излива у природи.
    Војн.
    Остала је нада, безумна нада, то велико преимућство потлачених.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    изазвати у коме осећање потиштености, морално утући!

    — Претрпјевши младић казну врати се кући ... Блијед ... потлачен.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
по̀тлачити, -ӣм и потла́чити, по̀тла̄чӣм сврш. 1. погазити. — Стару мајку с коњем потлачио. Вук Рј. фиг. Не могу ... све жене ... потлачити тога идеала. Шен. 2. а. притиснути, притеснити, неправедно ограничити кога у његовим правима, у његову деловању, изложити, подвргнути угњетавању, ропству. — Сва се његова упечатљива душа испуни узвишеним осећањем бола према потлаченом народу. Дом. Потлачена младост нађе само излива у природи. Војн. Остала је нада, безумна нада, то велико преимућство потлачених. Андр. И. б. изазвати у коме осећање потиштености, морално утући! — Претрпјевши младић казну врати се кући ... Блијед ... потлачен. Ђал.