по̀тмуло

потмуло

Лема

потмуло

Извор

том 4, стр. 791, редослед 1

1.
мукло, пригушено, тупо (о звуку, обично ниском).
— Само се потмуло чуо коњски топот.
Глиш.
Ударац је потмуло одјекнуо о кожух.
Јонке
2.
притајено.
— Међу братствима, у којима потмуло живе старе заваде, за час падне крв. Глиг. Шум вјетра долазио потмуло кроз шуме из Даљине.
Донч.

Изворни текст (OCR)

по̀тмуло прил. 1. мукло, пригушено, тупо (о звуку, обично ниском). — Само се потмуло чуо коњски топот. Глиш. Ударац је потмуло одјекнуо о кожух. Јонке. 2. притајено. — Међу братствима, у којима потмуло живе старе заваде, за час падне крв. Глиг. Шум вјетра долазио потмуло кроз шуме из Даљине. Донч.