Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏то̄ч

жтом 4, стр. 793

по̏то̄ч

поточ

Стална адреса

Лема

поточ

Извор

том 4, стр. 793, редослед 6

  1. 1.

    гоњење кога с циљем да буде ухваћен.

    с — средњи род
    — Сви остали јавише се да иду у поточ за Татарима.
    Глиш.
    Капетан ... одјезди са наредником у поточ за отмичарем.
    Матош
  2. 2.

    група људи који гоне кога, који чине потеру.

    — Но се мала поточ отиснула, мала поточ тридесет Задрана, да ћерају уз Котаре Турке.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
по̏то̄ч ж 1. гоњење кога с циљем да буде ухваћен. — Сви остали јавише се да иду у поточ за Татарима. Глиш. Капетан ... одјезди са наредником у поточ за отмичарем. Матош. 2. група људи који гоне кога, који чине потеру. — Но се мала поточ отиснула, мала поточ тридесет Задрана, да ћерају уз Котаре Турк