Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀точина

жтом 4, стр. 793

по̀точина

поточина

Лема

поточина

Извор

том 4, стр. 793, редослед 12

  1. 1.

    аугм. од поток.

    аугм. — аугментатив
    — Збјегови су немирни, села гола, погорела као куда су поточине бучале.
    Ђон.
    Поточине бијесно шуме кроз продоље низбрдице.
    Бег.
  2. 2.

    фиг. мноштво, гомила, маса кога, чега што се брзо креће у једном правцу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бог нам је жље осудио да прсима обустављамо а телесима оплотимо поточину која је с истока набрекнула да запад потопи.
    Љуб.
    Дозиви ... замрсише се у ковитлац и слише у необичну поточину људских страсти и галаме. .Р 1946.
  3. 3.

    кланац, увала кроз коју тече или је текао поток.

    — Све је голо ... ипак могло би се пошумити оно земљиште
    — и показа на стране од поточине.
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
по̀точина ж 1. аугм. од поток. — Збјегови су немирни, села гола, погорела као куда су поточине бучале. Ђон. Поточине бијесно шуме кроз продоље низбрдице. Бег. 2. фиг. мноштво, гомила, маса кога, чега што се брзо креће у једном правцу. — Бог нам је жље осудио да прсима обустављамо а телесима оплотимо поточину која је с истока набрекнула да запад потопи. Љуб. Дозиви ... замрсише се у ковитлац и слише у необичну поточину људских страсти и галаме. .Р 1946. 3. кланац, увала кроз коју тече или је текао поток. — Све је голо ... ипак могло би се пошумити оно земљиште — и показа на стране од поточине. Ћип.