по̀тоњӣ
потоњи
Лема
потоњи
Извор
том 4, стр. 792, редослед 5
- 1.
који је временски после других, који ће се касније у времену појавити после других сличних, каснији.
— Језик ГуНдулићев оста угледним правилом за којим су сви потоњи пјесници тежили.
- 2.
који се односи на тек споменутог, последњи.
— Познавао сам два Југословена: Штросмајера и Смичикласа. И потоњем имам да захвалим своје назоре на свијет.
- 3.
иза којега не следи други, који се налази на самом крају реда чега.
— И сам се чуди откуд му на ум падају те смеле речи од којих је потоња увек слађа од прве.
- 4.
завршни у временском току, последњи.
— Крварит ћу тако до потоњег ми дана.
Његова дуга и теша бољка смрвила га је и испила му и потоњу кап живота ом.
Фразе
од (с) прве до потоње од почетка до краја. — Све јој с прве до потоње каже. НП Вук.; у потоње, у потоњу на крају, на концу. — Шкељо се у потоњу сјетио да је неко излазио из међупнице.
Изворни текст (OCR)
по̀тоњӣ, -а̄, -е̄ 1. који је временски после других, који ће се касније у времену појавити после других сличних, каснији. — Језик ГуНдулићев оста угледним правилом за којим су сви потоњи пјесници тежили. Јаг. 2. који се односи на тек споменутог, последњи. — Познавао сам два Југословена: Штросмајера и Смичикласа. И потоњем имам да захвалим своје назоре на свијет. Бен. 3. иза којега не следи други, који се налази на самом крају реда чега. — И сам се чуди откуд му на ум падају те смеле речи од којих је потоња увек слађа од прве. Андр. И. 4 завршни у временском току, последњи. — —Крварит ћу тако до потоњег ми дана. Крањч. С. Његова дуга и теша бољка смрвила га је и испила му и потоњу кап живота ом.