Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

потпаљѝва̄ч

мтом 4, стр. 794

потпаљѝва̄ч

потпаљивач

Стална адреса

Лема

потпаљивач

Извор

том 4, стр. 794, редослед 5

  1. 1.

    онај који потпаљује, распаљује; фиг. онај који подстрекава на какво дело, хушкач.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Требало би да допринесе.. борби противу потпаљивача рата. Пол. 1950.
  2. 2.

    оно чиме се потпаљује (ир. екеплогив).

    ир. — иронично
Изворни текст (OCR)
потпаљѝва̄ч, -а́ча м 1. онај који потпаљује, распаљује; фиг. онај који подстрекава на какво дело, хушкач. — Требало би  да допринесе.. борби противу потпаљивача рата. Пол. 1950. 2. оно чиме се потпаљује (ир. екеплогив).