Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀тпуно̄ст

жтом 4, стр. 798

по̀тпуно̄ст

потпуност

Лема

потпуност

Извор

том 4, стр. 798, редослед 14

  1. —

    стање у којем је ав.

    што потпуно. — Опћа је дужност људска довинути се идеалу моралне потпуности. Баз. Мића је гледао Ану, миловао јој полако косу и био пун неке дивне потпуности.

Фразе

у потпуности сасвим.
Изворни текст (OCR)
по̀тпуно̄ст, -ости ж стање у којем је што потпуно. — Опћа је дужност људска довинути се идеалу моралне потпуности. Баз. Мића је гледао Ану, миловао јој полако косу и био пун неке дивне потпуности. ав.