Одредница

потр̀вен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 805

потр̀вен

потрвен, потрт

Лема

потрвен

Варијанте

потрт, по̏тр̄т

Извор

том 4, стр. 805, редослед 16

  1. 1.

    ) сврш. 1. газећи сломити, згњечити, здрузгати, смрскати све редом, погазити.

    — Они твоји врзињаци пустили волове у моје кукурузе, па све потрли.
    Вес.
    Нити ми говеда они ... одгнаше икад нити ми потрше Усјев.
    М-И
  2. 2.а.

    издерати, оштетити на много места дугом и честом употребом.

    — Он ће јашити на потртом бајсу попут свога оца. Ков.
  3. 2.б.

    изгубити чистоту и звучност (о гласу).

    — Дође гостионичарка ... и запита их потртим, дубоким гласом шта желе.
    Бег.
  4. 3.а.

    прекратити, прекинути постојање, живот кога, чега, уништити, утаманити.

    — И мрави се опру кад их хоће да потру.
    Шапч.
    Све што је било, хтјело је да нас потаре, а све што остаде спасла је срчаност и снага.
    Шимун.
  5. 3.б.

    порушити, уништити.

    — Тешки су дани настали за мене, одбегли снови, наде потрвене! Марк.
  6. 3.в.

    прогласити, учинити ништавим, поншштити, укинути.

    — Фридрик је потро уговор.
    Павл.
    Убрзо је увидео да скупштинско поверење може бити потрвено новим гласањем.
    Јов. С.
  7. 3.г.

    тарући уклонити, скинути с чега, избрисати.

    с — средњи род
    — Порумени до врх главе и потаре лонац.
    Шен.
    Крв с витешког потре лица.
    Јакш. Ђ.
    Зној јој у повијама потре гар обрва.
    Рад. Д.
  8. 4.

    мало протрљати.

    — Све ми се чини да право велиш, а зло не мислиш!
    — потр Мехага прстима преко чела.
    О-А

Пододреднице

~ се

1. мало се протрљати. — Младић ... се потаре по челу. Крањч. Стј. 2. сломити се, сатрти се, упропастити се, уништити се. — На љутоме кремену исто је тако ласно очувати се, као што је трошним костима ласно потрти се. Жуј. Преврнуо јој се ламбора, млијеко се проли, ламбора се скотрља на земљу и потаре. Ков. А

мало се протрљати.сломити се, сатрти се, упропастити се, уништити се.
Изворни текст (OCR)
потр̀вен, -ѐна, -ѐно и по̏тр̄т) сврш. 1. газећи сломити, згњечити, здрузгати, смрскати све редом, погазити. — Они твоји врзињаци пустили волове у моје кукурузе, па све потрли. Вес. Нити ми говеда они ... одгнаше икад нити ми потрше Усјев. М-И. 2. а. издерати, оштетити на много места дугом и честом употребом. — Он ће јашити на потртом бајсу попут свога оца. Ков. А. б. изгубити чистоту и звучност (о гласу). — Дође гостионичарка ... и запита их потртим, дубоким гласом шта желе. Бег. 3. а. прекратити, прекинути постојање, живот кога, чега, уништити, утаманити. — И мрави се опру кад их хоће да потру. Шапч. Све што је било, хтјело је да нас потаре, а све што остаде спасла је срчаност и снага. Шимун. б. порушити, уништити. — Тешки су дани настали за мене, одбегли снови, наде потрвене! Марк. Д. в. прогласити, учинити ништавим, поншштити, укинути. — Фридрик је потро уговор. Павл. Убрзо је увидео да скупштинско поверење може бити потрвено новим гласањем. Јов. С. г. тарући уклонити, скинути с чега, избрисати. — Порумени до врх главе и потаре лонац. Шен. Крв с витешког потре лица. Јакш. Ђ. Зној јој у повијама потре гар обрва. Рад. Д. 4. мало протрљати. — Све ми се чини да право велиш, а зло не мислиш! — потр Мехага прстима преко чела. О-А.