по̏требит
потребит
Лема
потребит
Извор
том 4, стр. 801, редослед 3
- 1.
који подмирује потребу, нужан.
— Сваке године послао је до три стотине форинти на трговца Мата с молбом да свим потребитим опскрби његову малу обитељ.
Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити винограда јер им не бијаше дао потребити модри камен.
- 2.
потребан (3).
— Окружне штедионице нису користиле малим потребитим људима него зеленашима.
Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави. Уск. потре́бити, по̀тре̄бӣм, ијек. потријѐбити, сврш. очистити све одвајајући оно што је непотребно или рђаво.
Изворни текст (OCR)
по̏требит, -а, -о 1. који подмирује потребу, нужан. — Сваке године послао је до три стотине форинти на трговца Мата с молбом да свим потребитим опскрби његову малу обитељ. Кум. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити винограда јер им не бијаше дао потребити модри камен. Ћип. 2. потребан (3). — Окружне штедионице нису користиле малим потребитим људима него зеленашима. Јов. С. Колико има потребитих и немоћних који су жедни наше љубави. Уск. потре́бити, по̀тре̄бӣм, ијек. потријѐбити, сврш. очистити све одвајајући оно што је непотребно или рђаво.