потребо̀ћа

потребоћа

Лема

потребоћа

Извор

том 4, стр. 801, редослед 13

1.
стање у којем неко потребује нешто, потреба (1).
— Зидари и столари само су се чудили откле
Том.
Чов екУ ... поимање за најситније ствари и потребоће.
Коз. Ј.
2.
потреба (2).
— Да, још шта ... као да ја немам ситних потребоћа.
Ђал.
Стари имао и за ракију и за дуван, а Смиља за друге женске потребоће.
Мил.
В.
3.
потреба (4).
— Лако си могао видјети како су га грозно поништиле болест и потребоћа. Креш. по̀тревити (се), -ӣм (се) сврш. нем. в. потрефити (се).

Изворни текст (OCR)

потребо̀ћа ж 1. стање у којем неко потребује нешто, потреба (1). — Зидари и столари само су се чудили откле том Чов екУ ... поимање за најситније ствари и потребоће. Коз. Ј. 2. потреба (2). — Да, још шта ... као да ја немам ситних потребоћа. Ђал. Стари имао и за ракију и за дуван, а Смиља за друге женске потребоће. Мил. В. 3. потреба (4). — Лако си могао видјети како су га грозно поништиле болест и потребоћа. Креш. по̀тревити (се), -ӣм (се) сврш. нем. в. потрефити (се).