Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏тр̏т

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 805

по̏тр̏т

потрт

Лема

потрт

Извор

том 4, стр. 805, редослед 13

  1. 1.

    трп. прид. од потрти (се)

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    фиг, изнурен, оронуо (од старости, болести).

    — Тај оштри ход чинио се још бржим и оштријим уз оно потрто тијело.
    Тур.
Изворни текст (OCR)
по̏тр̏т, -а, -о 1. трп. прид. од потрти (се). 2. фиг, изнурен, оронуо (од старости, болести). — Тај оштри ход чинио се још бржим и оштријим уз оно потрто тијело. Тур.