поту́лити

потулити

Лема

потулити

Извор

том 4, стр. 807, редослед 13

1.
погнути, спустити, сагнути.
— Блажу не преостане друго него да потули главу и да оде необављена посла.
Донч.
2.
умањити, пригушити, напола угасити (светлост, ватру).
— Мећава је једва пропуштала нешто сиве потуљене свјетлости.
Ћоп.
Седели су покрај потуљене ватре.
Ђур.
Било је великих завета који су настојали да потуле извесна »лична питања«. Пол. 1959.

Пододреднице

~ се

1. погнути се, спустити се, згурити се. — Погрбио се и потулио ... толико да је само брада од њега остала. Лал. А она мучи, потулила се и не одговара ништа. Сим. 2. смањити се, пригушити се. — Огањ се потулио и збркала се чељад. Миљ. 3. покр. застидети се. Рј. А

погнути се, спустити се, згурити се.смањити се, пригушити се.застидети се. Рј. А

Изворни текст (OCR)

поту́лити, по̀тӯлӣм сврш. 1. погнути, спустити, сагнути. — Блажу не преостане друго него да потули главу и да оде необављена посла. Донч. 2. умањити, пригушити, напола угасити (светлост, ватру). — Мећава је једва пропуштала нешто сиве потуљене свјетлости. Ћоп. Седели су  покрај потуљене ватре. Ђур. фиг. Било је великих завета који су настојали да потуле извесна »лична питања«. Пол. 1959.