по̀тӯљен
потуљен
Лема
потуљен
Извор
том 4, стр. 807, редослед 15
- 1.
трп. прид. од потулити (се).
- 2.
згурен, погурен.
— Тако мален, потуљен и ужурбан ... увлачио се као шило међу сељаке.
Ниска и стара механа изгледа сваким даном све нижа и потуљенија као да у земљу пропада. И.
- 3.
који је изгубио сјај, угашен.
— Из њеГових потуљених, полузакривених очију севнула би радосна ватрица.
Још увијек потуљена погледа и оборене главе пође журно ... према граду.
- 4.
мутан, тмуран.
— Шоша је заиста дошао ... једног по́туљеног и хладног јутра.
- 5.
неприметљив, сакривен; прикривен, притајен, подмукао.
— Равницом је бременита река нечујно текла и великим боковима делила потуљена села и њихова имања.
Ја мислим ... да се у људске односе уплело много нескладног, себичног, потуљеног и лоповски смишљеноr.
То је један скептик и еrоист ... са једним углађеним цинизмом и потуљеном иронијом.
Изворни текст (OCR)
по̀тӯљен, -а, -о 1. трп. прид. од потулити (се). 2. згурен, погурен. — Тако мален, потуљен и ужурбан ... увлачио се као шило међу сељаке. Андр. И. фиг. Ниска и стара механа изгледа сваким даном све нижа и потуљенија као да у земљу пропада. И. 3. који је изгубио сјај, угашен. — Из њеГових потуљених, полузакривених очију севнула би радосна ватрица. Ранк. Још увијек потуљена погледа и оборене главе пође журно ... према граду. Л-К. 4. мутан, тмуран. — Шоша је заиста дошао ... једног по́туљеног и хладног јутра. Ћоп. 5. неприметљив, сакривен; прикривен, притајен, подмукао. — Равницом је бременита река нечујно текла и великим боковима делила потуљена села и њихова имања. Ђур. Ја мислим ... да се у људске односе уплело много нескладног, себичног, потуљеног и лоповски смишљеноr. Бар. То је један скептик и еrоист ... са једним углађеним цинизмом и потуљеном иронијом. Јов. С.