Одредница

поту́ћи

сврштом 4, стр. 809

поту́ћи

потући

Лема

потући

Варијанте

по̀тӯћи

Извор

том 4, стр. 809, редослед 4

  1. 1.

    а нанети пораз непријатељу, противнику, поразити, победити у боју.

    — У овој нашој борби има и побједа и пораза. Сада нас потукоше, но ... нису нас сломили.
    Чол.
    Цијела је околица говорила како два бајрактара однесоше мејдан,потукоше душмана.
    Мул.
    б. постићи предност, надвладати у каквој игри, у такмичењу и сл.
    — Пољопривредна странка изашла ... на првим изборима до ногу потучена.
    Ћос. Б.
  2. 2.а.

    убити, усмртити све, многе.

    — Здунићеви су људи незаклоњени па ће их хајдуци потући.
    Тур.
    Данас је стигла вест ... да су ноћас потукли многе породице.
    Дом.
  3. 2.б.

    уништити, оштетити усев, род (о невремену).

    — Је ли када туча потукла, Сава поплавила?
    Шен.
    Сељак на пример оре, сеје њиву ... Наиђе град и цео усев му потуче.
    Јак.
  4. 2.в.

    (обично као трп. прид.) обесхрабрити, морално утући.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Потучен и постиђен ... мамуран од несанице ...
    Лал.
  5. 3.

    доказати нетачност каквог мишљења, тврђења, оборити, оповргнути.

    — осјећао сам ... да га могу потући аргументима.
    Козарч.
    Мени ... је ... био циљ... да се тучем с поменутим схватањима и да их ако могу потучем.
    Ил.

Пододреднице

~ се

уз. повр. 1. побити се. — Људи се ни за што свађајУ, мрзе се и само што се не потуку. Ивак. Потукли се кишобранима поштар ... и телеграфиста. Срем. 2. по̀туцати се (2): ~ ускршњим јајима. Вук Рј

уз. повр. побити се.по̀туцати се (2): ~ ускршњим јајима. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
поту́ћи и по̀тӯћи, -у́че̄м сврш. 1. а. нанети пораз непријатељу, противнику, поразити, победити у боју. — У овој нашој борби има и побједа и пораза. Сада нас потукоше, но ... нису нас сломили. Чол. Цијела је околица говорила како два бајрактара однесоше мејдан,потукоше душмана. Мул. б. постићи предност, надвладати у каквој игри, у такмичењу и сл. — Пољопривредна странка изашла ... на првим изборима до ногу потучена. Ћос. Б. 2. а. убити, усмртити све, многе. — Здунићеви су људи незаклоњени па ће их хајдуци потући. Тур. Данас је стигла вест ... да су ноћас потукли многе породице. Дом. б. уништити, оштетити усев, род (о невремену). — Је ли када туча потукла, Сава поплавила? Шен. Сељак на пример оре, сеје њиву ... Наиђе град и цео усев му потуче. Јак. в. (обично као трп. прид.) обесхрабрити, морално утући. — Потучен и постиђен ... мамуран од несанице ... Лал. 3. доказати нетачност каквог мишљења, тврђења, оборити, оповргнути. — осјећао сам ... да га могу потући аргументима. Козарч. Мени ... је ... био циљ... да се тучем с поменутим схватањима и да их ако могу потучем. ил.