по̀тхватити
потхватити
Лема
потхватити
Извор
том 4, стр. 810, редослед 1
- 1.
ухватити одоздо.
— Нинко потхвати дијете испод мишке и привуче га к себи.
Баш би и требало да га тужиш!... Да га ја потхватим, ама онако како ја знам и умем, онако мојски.
У сваком народном потхвату и твоја је потхватила рука.
- 2.
захватити, обузети, обухватити.
— Бура бесни, куле потхватила.
Како иХ је страшна потхватила страва, мисле: сви без лудих остадоше глава.
- 3.
предузети, подузети.
— Пође у мир, приштедио за то вријеме овећу свотицу новаца којом је могао нешто потхватити.
- 4.
повући дах дубоко одоздо.
dialectal— Владика уздахне и дубоко потхвати, пак поче Да прича.
Пододреднице
1. (чеrа) а. прихватити се, латити се, примити се. — Чега си се ти потхватио, јадни мој Дамјане? Јурк. б. обавезати се. — Њих дванаест што се потхватише да ће посјећи цара], сваки јемца код мене остави. Њег. 2. усудити се. — Ко сме ... да се потхвати да узме такву жену? Дом
Изворни текст (OCR)
по̀тхватити, -ӣм сврш. 1. ухватити одоздо. — Нинко потхвати дијете испод мишке и привуче га к себи. Лаз. Л. фиг. Баш би и требало да га тужиш!... Да га ја потхватим, ама онако како ја знам и умем, онако мојски. Срем. У сваком народном потхвату и твоја је потхватила рука. Прер. 2. захватити, обузети, обухватити. — Бура бесни, куле потхватила. Фил. Како иХ је страшна потхватила страва, мисле: сви без лудих остадоше глава. Вел. 3. предузети, подузети. — Пође у мир, приштедио за то вријеме овећу свотицу новаца којом је могао нешто потхватити. Том. 4. покр. повући дах дубоко одоздо. — Владика уздахне и дубоко потхвати, пак поче Да прича. Љуб.