Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀тчињен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 811

по̀тчињен

потчињен

Лема

потчињен

Извор

том 4, стр. 811, редослед 19

  1. 1.

    трп. прид. од потчинити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који је у зависности од туђе воље.

    — Такозвана инфериорност жене само је последица њеног потчињеног положаја породици и у друштву.
    Скерл.
    Она владајућа класа је држала у покорности потчињену класу коју је немилосрдно израбљивала.
    ОГ
  3. 3.а.

    (у именичкој служби, само одр.) службена особа која је подређена у служби вишима по чину.

    одр. — одређени вид придева
    — Он је слушао код своје куће да је начелник отац потчињенима.
    Глиш.
    Срески начелник позове к себи све потчињене.
    Гор.
  4. 3.б.

    онај који је у ропском, подјармљеном положају.

    — Однос између Срба и Турака није био однос између потчињених и господара; то су биле две војске.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
по̀тчињен, -а, -о 1. трп. прид. од потчинити (се). 2. који је у зависности од туђе воље. — Такозвана инфериорност жене само је последица њеног потчињеног положаја породици и у друштву. Скерл. Она владајућа класа је држала у покорности потчињену класу коју је немилосрдно израбљивала. ОГ. 3. (у именичкој служби, само одр.) а. службена особа која је подређена у служби вишима по чину. — Он је слушао код своје куће да је начелник отац потчињенима. Глиш. Срески начелник позове к себи све потчињене. Гор. б. онај који је у ропском, подјармљеном положају. — Однос између Срба и Турака није био однос између потчињених и господара; то су биле две војске. Јов. С.