по̏узда̄н

поуздан

Лема

поуздан

Извор

том 4, стр. 814, редослед 5

1.
у кога се може поуздати, који заслужује пуно поверење, сталан у својим назорима, осећањима, који се не мења.
— Беше то човек ... поуздан за чудо. За свог пријатеља учиниће свашта.
Глиш.
Марта зна да сам ја у томе поуздан.
Пав.
2.
који потпуно одговара својој сврси, који осигурава успех.
— Имамо ми поуздан лек за то.Ранк.
3.
који не изазива никакве сумње, сигуран.
— Доказује се да савест не може бити поуздано мерило.
Марк. Св.
Ја сам то сазнала из поузданог врела.
Фелд.
4.
који добро погађа, уочава, исправан, тачан. —У његовим студијама више је естетичке анализе ... поузданије суђење. Прод.

Изворни текст (OCR)

по̏узда̄н, -а, -о 1. у кога се може поуздати, који заслужује пуно поверење, сталан у својим назорима, осећањима, који се не мења. — Беше то човек ... поуздан за чудо. За свог пријатеља учиниће свашта. Глиш. Марта зна да сам ја у томе поуздан. Пав. 2. који потпуно одговара својој сврси, који осигурава успех. — Имамо ми поуздан лек за то.Ранк. 3. који не изазива никакве сумње, сигуран. — Доказује се да савест не може бити поуздано мерило. Марк. Св. Ја сам то сазнала из поузданог врела. Фелд. 4. који добро погађа, уочава, исправан, тачан. —У његовим студијама више је естетичке анализе ... поузданије суђење. Прод.