Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поузда́ње

стом 4, стр. 814

поузда́ње

поуздање

Стална адреса

Лема

поуздање

Извор

том 4, стр. 814, редослед 11

  1. 1.

    уздање, вера у себе.

  2. 2.

    онај у кога се има поуздање, узданица.

    — Ибрахиме, моје поуздање! Ботић. по̀уздати се и поу̀здати се, -а̄м се сврш. имати, показати, испољити поуздање, поверење у кога, у што, ослонити се на кога, што.
    — Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њеrа.
    Ранк.
    Могу ли се поуздати у вашу шутљивост?
    Креш.
Изворни текст (OCR)
поузда́ње с 1. уздање, вера у себе. 2. онај у кога се има поуздање, узданица. — Ибрахиме, моје поуздање! Ботић. по̀уздати се и поу̀здати се, -а̄м се сврш. имати, показати, испољити поуздање, поверење у кога, у што, ослонити се на кога, што. — Казао је он мени да се слободно смеш поуздати на њеrа. Ранк. Могу ли се поуздати у вашу шутљивост? Креш.