Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀умити

сврштом 4, стр. 815

по̀умити

поумити

Лема

поумити

Извор

том 4, стр. 815, редослед 9

  1. а.

    пожелети што учинити, наумити, намислити.

    — Дјеца ... се окупише око прозора, а неки беХ поумили и да изађу напоље.
    Ранк.
    Најприје е поумио да се пришуња ... до под саму касарну и да извиди шта се то горе ради.
    Ћоп.
  2. б.

    помислити.

    — Толико је изгледао ... да је већ поумио да се уопће збити неће.
    Креш.
    Поуми да пошаље једно од дјеце до Госпаве, па се наљути због те помисли.
    Вуков.
Изворни текст (OCR)
по̀умити, -ӣм сврш. а. пожелети што учинити, наумити, намислити. — Дјеца ... се окупише око прозора, а неки беХ поумили и да изађу напоље. Ранк. Најприје е поумио да се пришуња ... до под саму касарну и да извиди шта се то горе ради. Ћоп. б. помислити. — Толико је изгледао ... да је већ поумио да се уопће збити неће. Креш. Поуми да пошаље једно од дјеце до Госпаве, па се наљути због те помисли. Вуков.