Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀уцкати

сврштом 4, стр. 816

по̀уцкати

поуцкати

Лема

поуцкати

Извор

том 4, стр. 816, редослед 11

  1. 1.

    редом науцкати, натуткати псе на кога.

    — Још би их можда и поуцкао на њу.
    Берт.
  2. 2.

    фиг. подстаћи, потакнути, навести, привући.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Рекао би да су те приповијести многијем ослачале, што је и поуцкало књижара ... да их свијету изложи заједно окупљене.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
по̀уцкати, -а̄м сврш. 1. редом науцкати, натуткати псе на кога. — Још би их можда и поуцкао на њу. Берт. 2. фиг. подстаћи, потакнути, навести, привући. — Рекао би да су те приповијести многијем ослачале, што је и поуцкало књижара ... да их свијету изложи заједно окупљене. Љуб.