Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀фалити

сврштом 4, стр. 816

по̀фалити

пофалити

Лема

пофалити

Етимологија

German

Извор

том 4, стр. 816, редослед 27

  1. 1.

    понестати, помањкати.

    — Никада у њој у кући није пофалило круха.
    Берт.
  2. 2.

    попустити, ослабити, олабавити, изневерити.

    folk
    нар. — народски
    — Јеси ли кола прегледао? Да неће ... која облога пофалити?
    Кор.
  3. 3.

    погрешити.

    — Зар му баш тако пише? ... Да нијеси пофалио?
    Срем.
    Пофалио у рачуну.
    Змај
Изворни текст (OCR)
по̀фалити, -ӣм сврш. нем. 1. понестати, помањкати. — Никада у њој у кући није пофалило круха. Берт. 2. нар. попустити, ослабити, олабавити, изневерити. — Јеси ли кола прегледао? Да неће ... која облога пофалити? Кор. 3. погрешити. — Зар му баш тако пише? ... Да нијеси пофалио? Срем. Пофалио у рачуну. Змај.