Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀хаба̄н

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 817

по̀хаба̄н

похабан

Лема

похабан

Извор

том 4, стр. 817, редослед 8

  1. —

    дугом употребом изношен, истрошен, отрцан.

    — Пред њом стоји lкреатура у свом похабаном одијелу, прокисла до коже. Крл. фиг. У најважнијим питањима омладинско Гласило остаје не одлучно ... губећи се у похабаним фразама.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
по̀хаба̄н, -а, -о дугом употребом изношен, истрошен, отрцан. — Пред њом стоји lкреатура у свом похабаном одијелу, прокисла до коже. Крл. фиг. У најважнијим питањима омладинско Гласило остаје не одлучно ... губећи се у похабаним фразама. Скерл.